…to show you how it all began…

Pretpostavljam da bi bilo fer da kazem da sam lagala kad sam rekla da ne znam zasto sam ovdje. Znam… pocela sam imati blekaute i zaboravljati detalje. To me nervira. Nikada nisam znala nekoga ko pise blogove, sve dok nisam izguglala ‘zaboravljanje’. Skontala sam da vecina ljudi pise da bi se moglo sjetiti nekih stvari… kako bi sacuvali trenutke, bar provizorno, iako znaju da su prosli i ne mogu ih vratiti.

Sto se tice predstavljanja… hm, mislim da o meni dovoljno govori cinjenica da mi je personalni psihoterapeut, najbolji prijatelj.

Nije da sam asocijalna… nego jednostavno nemam nacin da se uklopim… cak ni sa svojih 22. navrsene godine. Opet, lagala bih kad bih rekla da mi je zao.

Mislim da jednostavno predugo zivim sama i u gradu cije cari osjetim tek kad ga tama zavije i svi zaspu.

Studiram i u isto vrijeme radim kao asistentica direktoru jedne ogromne firme. Njega sam upoznala na autobuskoj stanici. Smijao mi se sto sam sva mokra od kise, a ja sam ga nazvala kretenom. I vidite gdje sam sad… svaki dan ga gledam i vjerujem da je blize geniju nego kretenu.

Kazem ‘blize’, jer ipak nije genije, ali ima i on svoje pametne momente.

Minx je skracenica mog imena kojem su se grohotom smijali gotovo svi koji su me upoznali… poslije sam saznala da taj nadimak ima jos jedno znacenje. A neko mi je rekao da mi i to znacenje pristaje. Cak vise nego moje neobicno ime.

 

Do pisanja… :- )

2 thoughts on “…to show you how it all began…”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *